NAH NEH NAH (Vaja Con Dios)

Iz studija ORTACI, Slobodana Radivojevića Sele, izlazi još jedan gitarski instrumental u izvođenju Miladina Čukvasa Čunka. Reč je o numeri Nah neh nah (Vaja Con Dios).

Iako ova melodija zvuči jednostavno, upravo njome Čukvas pokazuje svoju muzičku zrelost. Izvođač nije imao nameru da navežbanim skalama fascinira slušaoca, što je čest slučaj kod mladih izvođača koji svoje umeće iskazuju brojem odsviranih tonova u jedinici vremena (mada, može on to bez problema), već akcenat stavlja na izražajnost.

Upravo zvuk gitare i muzička izražajnost, koji su prisutni u ovoj numeri, dokaz su Čukvasove zrelosti, iskustva, višedecenijskog prosviravanja instrumentala. Izvođač se ovde potvrdio kao muzičar, ne samo kao svirač. I upravo to je primećeno u komentarima na društvenim mrežama.

Na snimku iz studija nalazi se sa prijateljima, klavijaturistom Slobodanom Vujanovićem Šelom i basistom Predragom Spasojevićem (slučajno?, obojica učitelji), u opuštenoj atmosferi nakon studijskog dela posla.

Sve gore navedeno navodi me da kažem samo jedno: Miladine, prijatelju, slušačemo se još!

TAKE FIVE (Dave Brubeck)

Poznati loznički (i zenički) roker, Miladin Čukvas, trenutno snima drugi instrumentalni CD.

Ovaj izuzetni muzičar krunisao je svoj višedecenijski rad CD-om sa gitarskim instrumentalima pod nazivom NOSTALGIJA. Međutim, nije se zadržao na tome i vredno radi na novom materijalu.

Prenosimo delić radne atmosfere nakon snimljenog instrumentala Take Five (Dave Brubeck).

I ovoga puta snimanje se realizuje u lozničkom studiju ORTACI, Slobodana Radivojevića Sele. Gitare je odsvirao Miladin Čukvas, klavijature Slobodan Vujanović Šele a bas gitaru Predrag Spasojević Učo.

U narednom periodu Čukvas će nas na društvenim mrežamа obradovati sa još dve numere sa novog CD-a.

Za sada uživajte u virtuoznom izvođenju ovog jazz standarda.

Dragutin Matošević – RECENZIJA CD-a NOSTALGIJA

MILADIN ČUKVAS ČUNKO  – NOSTALGIJA
Tekst objavljen 30. 12. 2016. godine na portalu http://barikada.com/miladin-cukvas-cunko-nostalgija/

Miladin Čukvas Čunko je još jedan (od mnogobrojnih) rock muzičara koji nikada nije “sročio” svoju muzičku biografiju. Kada se ona piše sada, mnogo godina nakon što su se neki događaju desili, nerijetko je nesređena i “smušena“. Evo kako mi je Miladin opisao svoj muzički put:

“Kao muzičar svirao sam još kao klinac, sa svim bitnim facama u Zenici. Mnogi od njih su preko noći postali rockeri, a ja sam ostao ‘zaleđen’ u 70-tim. Ponosan sam na svoju biografiju koja je zaista bila bogata. Sa mnom je sviralo dosta poznatih muzičara, a radio sam i kao menadžer – pomagao sam Faruku Drina na čuvenoj turneji Zabranjenog pušenja, 85-te, poslije ‘crk’o Maršal’, kad su oboreni svi rekordi. Nešto je tu bilo i moje opreme – npr. pojačalo na koje svirao Sejo, na kojem je bila američka zastava, pa je i to shvaćeno kao provokacija… Bilo je to na TV, pa sam morao zalijepiti novine preko zastave. U Sarajevu sam radio sa Rankom Bobanom u grupi Vozra. Bubnjar je bio Vladimir Borovčanin Šento iz grupe Pro Arte, a svirao je i u revijskom bendu. Bass gitarista, Zlatko Hold, jedan od najboljih basista u Jugi…. radio je u grupi Rock i Ambasadori… Spremali smo album, ali se desila ona afera sa drogom i oni su otišli u zatvor, a ja u vojsku. Poslije je taj materijal na kojem je trebala da bude i pjesma ‘Glavo luda’, urađena sa Zdravkom Čolićem… Tri godine smo radili Senad Galijašević i ja kao pravi rock band, dok ga nije Nikola Borota Radovan uzeo pod svoje i počeo da snima tzv. komercijalnu muziku. U Zenici sam uradio sve što se tada moglo uraditi. Napravio sam grupu Terapija i svirali smo ispred svih bitnih grupa u to vrijeme. Pravio sam svoje stvari i snimali ih u Radio Zenici. Snimio sam sa grupom Vozdra špicu emisije ‘Pop integral’, koja je išla subotom na svim jugoslovenskim radio stanicama, ali je kratko trajala. Rat me zatekao u Dubrovniku. U mom bendu su svirale sve same ‘babaroge’ – Điđi Jankelić, Rodoljub Rođa Raičević, Nenad Božić (iz Suncokreta – sada svira sa Biljom Krstić u Bistriku), Billy King, kompletan bend Tanje Banjanin i mnogi drugi. U to vrijeme sam imao sedam odličnih bendova. U Hotelu ‘Croatia’ u Cavtatu, 80-te, prije nas, tu je sviralo Bijelo dugme, dva mjeseca, čisto da se zna ko je tada svirao po hotelima. Na Bledu su prije nas svirali Ratko Divjak, Pero Ugrin i pola revijskog benda iz Ljubljane… Izvini mogu ja ovako 5 dana… drago mi je da još neko prati moj rad… Još sam aktivan i snimam, ali došla su neka druga vremena…“.

Ekipa sa Miladinom Čukvasom Čunkom (gitara) na čelu uz – Slobodana Radivojevića Selo (miks i postprodukcija) – Slobodana Vujanovića Šelo (klavijature) – stoji iza ovog materijala. Dvanaest instrumentala – raznih pjesama, (većinom) obrada, sa svjetske muzičke scene. Miladin ima zavidnu sviračku tehniku. Na samim pjesama nije mnogo (aranžmanski) interevenisao, ali nije “škrtario” sa sound efektima čime im je donio neophodno osvježenje u odnosu na originalne interpretacije.

Nerado recenziram materijal sastavljen od covera, ali sam ovaj puta učinio izuzetak cijeneći Miladinovu cjeloživotnu posvećenost muzici. Iako Miladin autorski potpisuje dva broja – “Instrumental No.2” i “Zvuk Seline gitare“, – prevagu, ipak, čine coveri. Samog Miladina bih ohrabrio da se u svom narednom projektu, a da na to ne čekamo dugo, više posveti svom autorskom radu. On za to ima i znanja i “stručne” spreme. I da… dok nisam zaboravio… (a važi i za mnoge druge) – muzičku biografiju treba da ima svaki muzičar, bez obzira na svoj trenutni domet. Bez toga se ne ide u Europu.

Miladin Čukvas Čunko – “Nostalgija (Gitarski instrumentali)” – 1. Turski marš (Rondo alla Turca – Turkish March) ; 2. Tiko Tiko (Tico Tico) ; 3. Instrumental No.2 ; 4. Kum (The Godfather) ; 5. Hava Nagila i Čardaš (Hava Nagila & Chardash) ; 6. Kantri (Country – Benny Hill & Oh Susanna & Bonanza) ; 7. Apači (Apache) ; 8. Zvuk Seline gitare (The Sound of Seller Guitar) ; 9. Larina pesma (Doctor Zhivago – Lara’s Theme) ; 10. Čarlston (Charleston – Yes, Sir, That’s My Baby & Whispering) ; 11. Fascination ; 12. Brazil Vronglo.